UniCredit Logo
Web
Chat
Back to top

AKO RAZMIŠLJATE GDE DA DRŽITE NOVAC: ŠTA SU DEPOZITI, KAKVE VEZE IMAJU SA ŠTEDNJOM I ULOGA BANKE U SVEMU TOME

 

Banka je institucija koja spaja ljude koji štede, sa ljudima koji imaju potrebe za kreditima i time pomažu da se obezbedi neometano funkcionisanje ekonomije jedne zemlje ili šireg regiona.

Na primer imate 50,000 dinara koji vam nisu potrebni u sledećih godinu dana, ali želite da zaradite prihod od tog novca do tada.

Ili sa druge strane želite da kupite stan i morate da pozajmite 6 miliona dinara vratite ih tokom 20 godina.

Bilo bi teško, ako ne i nemoguće, da neko ko deluje samostalno pronađe ili potencijalnog zajmoprimca kome je potrebno tačno 50,000 dinara na godinu dana ili zajmodavca koji može izdvojiti 6 miliona dinara na 20 godina. A da ne spominjemo rizik koji davalac sredstava preuzima.

Tu dolaze banke.

Iako banke rade mnoge stvari kao što su transferi novca, osiguranje, menjački poslovi i slično,  njihova primarna uloga je da uzimaju sredstva – koja se nazivaju depoziti – od onih koji imaju novac, udružuju ih i pozajmljuju onima kojima su sredstva potrebna. Banke su posrednici između štediša (koji pozajmljuju novac banci) i zajmoprimaca (kojima banka pozajmljuje novac).

Iznos koje banke plaćaju za depozite i prihod koji primaju na svoje kredite naziva se kamata.

Banka igra ulogu čuvara koji vam omogućava da odložite svoj teško zarađeni novac dok vam plaća kamatu na deponovanu sumu.  

Depozit je jedan od najčešće korišćenih termina u svetu bankarstva i vrlo je bliska terminu štednja.

Hajde da razumemo njegovo značenje i vrste.

 

Šta su depoziti i koje vrste depozita postoje?

Depozit je novac koji ste deponovali na vaš bankovni račun: štedni ili tekući, devizni ili dinarski. Razlozi deponovanja vašeg novca u banku mogu biti različiti: da zaštitite svoj novac, povećate svoju ušteđevinu ili novac primljen putem raznih uplata i  i drugih oblika transfera sredstava – sve to spada pod okrilje depozita. Svaki put kada transakcija uključuje transfer sredstava na vaš bankovni račun, to se naziva uplata depozita.

Deponenti/depozitari mogu biti pojedinci, finansijske i nefinansijske firme, ili vlada ili lokalna uprava.

Depoziti mogu biti uvek dostupni, na zahtev (na primer tekući račun, tekući devizni ili štedni račun) ili uz neka ograničenja, primer su oročeni depoziti u evrima ili dinarima ili u nekoj trećoj valuti.

Stoga najčešća podela depozita je podela prema:

  • Valuti u kojoj se štedi-deponuju sredstva: depoziti ili štednja u dinarima, evrima, dolarima i slično. Jednostavnije rečeno dinarski i devizni depoziti.
 
  • Prema ročnosti, tj. periodu na koje ste oročili sredstva kod banke: oročeni depoziti i depoziti po viđenju (avista depoziti).  Što je duži period prinos tj kamata na depozite je veća. Najčešći period na koje se mogu oročiti sredstva su 6, 12, 24 i 36 meseci.

U slučaju da vam je hitno potreban novac, svojim sredstvima možete pristupiti pod određenim uslovima razoročenja koje se razlikuju od banke do banke. Kod nekih banaka vam se smanjuje kamata, a ko nekih gubite kamatu koju ste ostvarili na vaša sredstva do trenutka razoročenja.

Iznosi depozita/štednje do 50.000 evra po banci i po klijentu su osigurani kod Agencije za osiguranje depozita uz garanciju Republike Srbije.

Stoga su vaša sredstva duplo osigurana: izborom solventne banke i preko državne garancije.

 

Pogledajte uslove štednje u evrima i dinarima UniCredit Banke: PONUDA

 

Spinning wheel animation

Loading

UniCredit Logo